1.                                                             ΑΛΦΑ  

                                                                                MAČKA I NJENI ZAKONI 

Kada sam je uzela pod svoje ,bila je nepoverljiva i vrlo uzdržana. Mogla sam da je hranim ,ali samo tako što bih hranu ostavila na određeno mesto,a zatim se udaljila i to najmanje pet metara. Ukoliko bih bila samo za korak bliže njenom dostojanstvu od ovih " dogovorenih " pet metara u vreme hranjenja ,ona bi uvređeno odstupila od tanjira sa hranom,pogledala me i jednostavno mi okrenula zadnjicu.

Od samog početka mi je stavila do znanja kako se zadata reč ( čitaj ono na šta sam pristala bez da se išta i pitam!) mora držati. 

" Jednom obećano mora biti i ispunjeno" , kao da su govorili njeni dugački,beli brkovi . " Ti si sama stvorila i saglasila se sa očekivanjima koje si mi ponudila" , bilo je izrečeno muzikom njenog mjauka kojim mi je stavila do znanja kako su granice u našem prijateljstvu postavljene i kako ih se obe moramo pridržavati. 

Sa novom prijateljicom nije bilo zavitlavanja i beskrajnih diskusija o onome što se podrazumevalo. Svojim mačijim srcem u kome žive sloboda i nepokornost zaklela se na prijateljstvo i to ne na bilo kakvo - već na prijateljstvo između ravnopravnih . Doduše ja sam bila ta koja je donosila hranu,što ona kao mačka nikako nije mogla platiti,ili barem na neki drugi način mi uzvratiti na toj usluzi ( čovek uvek.misli kako bi mu trebalo dobrotu vratiti protiv uslugom!),ali u tome je upravo i bio štos - mačka mi je pokazala kako se materijalno ne mora uvek vraćati materijalnim . Ova mačija pametnica bi mi mjauknula iz daljine i meni bi to bilo dovoljno da osetim radost zbog samog njenog postojanja i navike da u dogovoreno vreme dolazi na obrok . 

Ukoliko bih se drznula da joj se približim van svakog protokola i unapred prihvaćenih pravila , ona bi siknula i jednostavno mi pokazala svoju stražnjicu.

" Ne prodajem se za obrok. Ne prodajem se ni za šta! Rađe ti okrećem dupe i odlazim na neko drugo mesto.Hranu ću još nekako i naći, ali jednom izgubljeno pravo da budem mačka kakvom me je priroda stvorila ne bih nikada povratila kada bih pristala na nekakvo recipročno uzvraćanje dobrote...Ti si izgleda došla ovde da me nagovoriš na nekakvu trampu na kakve ste vi ,pazi sad civiliziovana bića,navikli! Takvi kao ti su u zamjenu za šarene stakliće zauzimali čitave kontinente ,a posle su naravno sve što nije htelo da trampi svoju slobodu za šarenu lažu napretka jednostavno istrebili.

Misliš da me uceniš paštetom iz supermarketa? Da mi stvoriš naviku uzimanja - davanja i jeftine zamene materijalnih dobara za slobodu? To možeš naći kod pasa,ali ne kod mene" ,govorila mi je stavom svojeg malog,savitljivog tela I repom kojim je mlatila .

U mačjem pravilniku za lepo ponašanje i komunikaciju sa individuama koje one sreću na svom putu ,rep je jasan pokazatelj i barometar njihovih osećanja. Obično je kretanje tog njihovog repa ,koji liči na zmiju , bio predhodnica njihovim munjevitim reakcijama na ponašanje subjekata kojima bi ove gospodarice profinjenog i bešumnog hoda dozvolile da bitišu u istom prostoru .

Bez ikakvih ceremonija i mnogo buke ova stvorenja kao stvorena da ih milujete po leđima bi vam isfronclale prste kako bi vas upozorile na vaš bezobrazluk i neučtivost...Mačka kao rođeni anarhista koji ne priznaje autoritete i hijerarhiju nametnutu strahopoštovanjem jasno postavlja granice.

 Mački se ne može oduzeti sloboda - je zakon broj jedan, alfa njihovog postojanja. Mačke će rado prihvatiti hranu,ali ako uvide da to vodi ka njihovom primoravanju na odstupanje od slobode ,one će jednostavno otići.

One ni najmanje ne žele da uvedu povinovanje pred pritiscima u svoj način života. 

Sloboda nije na popustu, najbitnija je lekcija koju od ovih malih felina možete naučiti i verovatno jedan od najvažnijih paragrafa njihovog zakona.